Delo

Књига 71. СвЕСКА 3. ДЕЛ О ЈУНИ 1914 ГОДИНЕ БЕЛИ ПРАМЕНОВИ Писмо беше кратко и јасно. Добио сам га при заласку сунца, на шеталишту, стојећи сам на бедему у реду тамних, високих борова, опкољен њиховом игличастом шумом, док су се пода мном мирно разливале две сребрнасте реке, проткане златним тракама. Као увек, губио сам се у разбацаним мислима, као што се губио и сунчев скоро угашени колут у недогледној равници, у густом, тамном ваздуху. Писмом је позивао наш стари пријатељ, нас, три друга, да му што пре дођемо, по могућству још исте ноћи, јер има да нам саопшти нешто врло важно. Док смо се нашли и кренули беше једанаест часова ноћу. Улице беху пусте, а небо ведро с безброј треперавих звезда. Ноћ чиста, а ваздух пун меких, благих месечевих зракова, који се нечујно купају у невидљивом мирисном мору расцветалих липа. Ишли смо убрзаним корацима уским тротоарима, ћутећи, обузети истим, као лед леденим, мислима, и, као сени, г^бимо се кроз непомичне сенке масивних кућа. Тренутно чули бисмо само кораке и осетили како се њихови одјеци сливају у један отегнут, туп и несносан звук. На изласку из вароши запљусну нас миришљаво дисање влажне земље и нагна нас да уздигнемо дотле погнуте главе и да дишемо дубоко. Пред нама, у даљини, кроз ниско зелено грање, светлуцаху два прозора на кући нашег пријатеља. У ваздуху несносна тишина. Жбунови и дрвеће крај нас, а даље шумарци, куће, брегови и планине благо се повијају, заокругљују и губе свој јасни, одређени облик, тако да цела та тамна заобљена спољашњост јако наличи нашим мрачним, заобљеним мислима, које су све замишљале а не одређујући ништа јасно. Дело, књ. 71. 21