Delo

БЕЛИ ПРАМЕНОВИ 331г' разне стране; час се мрштили, час смејали, и опет прилазили оном малом. Једновремено дешавало се ово на свима плочама. Прелетајући погледом с једне плоче на другу, одједном спазих, како се плоче мичу. Збиља, кретање беше врло лагано, али је тек постојало, као да су плоче имале безброј невидљивих ногу. Оне су лагано али непрекидно мењале положај једна према другој. То још јаче заголица моју радозналост, да дознам како се покрећу, и обратих на њих још већу пажњу. Тада спазих, да је ретко која од њих била у хоризонталном положају. Већина их беше нагнута, или се постепено нагињала час на једну, час на другу страну, Као што би сваког од вас, тако је и мене јако занимало да дознам одакле произилази то колебање. Одозго то нисам могао да видим. С лампом у руци погледах са стране и нађох узану стаклену пругу дуж целог сандука, кроз коју се врло јасно видело све испод плоча. И шта мислите?" — с истим малопређашњим осмехом упита нас стари пријатељ. — „Шта мислите, шта је било испод тих тешких, оловних плочз ? Човечуљци као и они на плочама, али не по неколико њих, већ милиони имилиони тих сићушних створова, збијених као длаке на глави, и ко главама, ко рукама, ко леђима носили су на себи и покретали плоче. Јасно се видело да све плоче нису исте тежине, јер док су неке ти мали створови носили на главама усправљени, дотле су други савијени, погрбљени, са страшно унакаженим лицима од болова, једва их померали. Сад ми тек беше потпуно јасно зашто су се многе плоче нагињале: док су плочу на једном крају носили патуљци на главама, дотле су ту исту плочу, на другом крају с муком одржавали на искривљеним кичмама пузећи. Тежина плоче на тај се начин још јаче преносила на притиснуте и на појединим местима виделе су се саме гужве патуљака, како издишу под силним теретом, борећи се последњом снагом, да колико толико одрже плочу подигнуту. Гледајући час поједине шта раде на плочама, час масе испод њих, приметих са стране сандука две три мале ушне шкољке израђене од стаклета. Одмах прислоним уво, и — задрхтах. „Сви ти мајушни створови вичу као да су живи. Збиља гласови су им доста једнолики и њихов творац, који је вероватно много труда уложио док их је тако начинио, успео је доста али не толико да ме је могао обманути да поверујем како су ти машински човечуљци живи. Он их је могао начинити, као што ћете*