Delo

332 Д Е Л 0 већ чути, да и читаве реченице изговарају, али ипак по свему се могло видети да то беху само вештачки направљени мали створови, који су јасним радосним усклицима поздрављали сиве плоче, као да су у тој тешкој, мртвој оловној ствари видели једини циљ свог живота. „Та вика беше ме толико занела да сам једног тренутка збиља помислио да се налазим међу људима, и почео озбиљно да размишљам, ако је све ово истина, зар међу толикима нема бар појединаца, који не осећају сву лаж тих узвикз. И баш тог тренутка спазих како се један дугуљасти патуљак, виши од осталих, измигољи испод плоче. Али тек што се нашао ван њеног обода, и тек што је успео да уздигне главу, кад га зграбише неколико крајњих, ко за ноге, ко за главу, и гурнуше натраг, и одвојише се око њега тако да га плоча притиште једном неравнином, да је без јаука пао“. Пријатељ заћута и поче нас мерити мирним, хладним погледом. Ми смо га нетремице слушали напрегнутом пажњом, да нам не промакне ни једна реч. Прича нам изгледаше врло занимљива, премда од нас нико није знао шта он њоме хоће. У соби она иста малопређашња необична тишина, која сваку реч окива нечим тешким, и тиме нас гони да је што јаче осећамо. „— Као што видите то беху врло необичне играчке. И ја верујем да нико од вас није имао прилике, да тако нешто види у свом животу. Већ сам помишљао на који би згодан начин замолио сутра домаћина да ми поклони један сандук, да га као играчку поклоним неким својим блиским рођацима обдареним многобројном децом, кад, одједном спазих како се једна од тих многобројних плоча јако наже на једну страну, удари ободом о под тако силно, да се патуљак, што је седео у средини, с раширеним рукама и раскреченим ногама у тренутку скотрља доле, а с њим и сви око њега. Трудио сам се да видим шта ће с њима бити, али нисам успео ништа, јер они тако брзо несташе у маси испод плоче, као да нису ни постојали. Али док сам ја тражио попадале на једној страни плоче, дотле је на другом крају, пењући се један на другог, излазио исти број патуљака. Један од њих брзо претрча преко усталасане плоче и седе на средину, а остали га опколише и наставише рад својих предходника. Кад су по други пут обишли целу плочу и поново се сакупили око оног што седи, наслоним брзо уво на најближу шкољку тој плочи, са жељом да чујем шта говоре.