Delo

БЕЛИ ПРАМЕНОВИ 333; „Патуљак, што је седео, благо се смешкао, гледао свуд унаоколо и шапатом нешто сасвим тихо говорио, да га нисам могао нимало чути. То ме мало наљути и напрегох што више слух. Одједном патуљак се попе на столицу, поглади своју малу, белу браду и рече: — Али, моја добра и драга господо, мени се чини да се стално чује некакав јаук. — Ах, не, не, — одговори брже боље један стари, седи патуљак, обучен од главе до пете у црно светло одело с малим белим крстом на грудима, на коме беше разапет један тако исто мали, 10лишави патуљчић. — Вас слух вара и зато чујете јауке, док су у ствари то молитве. „И насмејах се и наљутих. Наљутих што је тако мали, нема га ни колико наш палчић и већ лаже, и хтео сам, као човек, својом гломазном песницом, да га одмах, без и најмањег оклевања, научим истини, али осетих стакло и љутња ишчезе. Насмејао сам се таквој играчки која ме могла толико занети и с чуђењем се запитах какав ли је то морао бити људски геније, кад је од мртвих ствари: гвожђа и дрвета, могао тако нешто да начини. — Ако се не варам, ја чујем и стењање, — поново проговори пређашњи патуљак. — Није то стењање, — с блаженим осмехом одмах објасни црни патуљак с белим крстом — већ су то узвици задовољства и среће непрегледних маса. — Како ми изгледа моја се плоча јако љуља? — поново чух патуљков, сад приметно уздрхтали глас. — О, да љуља се врло јако — одговори други патуљак обучен у шарено одело, с припасаним мачем величине наше мале чиоде, којом деца набадају бубице. — Али то не треба ни најмање да вас плаши, јер то је знак, да су сви под вашом плочом пуни здраља, силни и јаки, и стављају вам до знања, да се код њих толико нагомилало снаге, да би је требало што пре искористити у каквом успешном судару с другом плочом. — То не би било рђаво — упаде у говор још један патуљак. — Наши су људи тако вредни, да су нагомилали за неколико година силно умно и материјално благо, за које би било штета да остане неупотребљено. „Патуљак на столици таквим одговором као да беше доста умирен, бар привремено, спусти се лагано у њу, и молећи се