Delo

334 Д Е Л 0 Богу, лако заспа. Плоча се, међутим, лагано таласасто кретала избегавајући срећно сударе с многобројном околином. „Код појединих плоча судари су били кад-кад толико јаки, и плоче би кад-кад једна под другу тако подишле, да су од удара и потреса читаве масе тих патуљака биле просто млевене. Али сав тај крвави ужас могао се видети само са стране, док се са плоче, одозго, од свега тога није видело ништа. Шга више, колико сам могао на први поглед да опазим, ни јаук се одозго није тако разговетно распознавао. „Гледајући те, пре сулудасте но пријатне, играчке, осетих језу у целом телу, и постадох одједном тако туробно, тешко расположен, да сам зграбио за поклопац и треснуо. Управо мислио сам да ће треснути, међутим поклопац се лагано спустио и без шума затворио. „Измакао сам се два-три корака и дуго посматрао спољашњи изглед сандука. Мисао: какав ли је то вештак могао бити, кад је овако нешто могао начинити, никако ме није напуштала. Међутим онај малопређашњи шум чуо се и надаље, али ми се чинило да је јачи сад, кад је сандук затворен, но што је био мало пре, кад беше капак подигнут. Прошетао сам неколико пута по соби, не осећајући ни најмањи умор или вољу за спавањем и застадох на средини. Тада ми паде у очи и други сандук. Пошао сам одмах к њему, али сам се брзо тргао. Зашто својевољно да 'Се мучим оним, што сам једном већ видео. „Збиља, играчке су зацело необичне, тако ре^и јединствене, и на први поглед врло занимљиве, али је њихов утисак врло нелагодан, да сам већ помишљао да их сутра од домаћина и не тражим. „После неког времена примирих се и легох на постељу, разуме се, не да спавам, већ да сачекам зору. Сат ми беше стао на један после поноћи, али сам држао да ноћ мора бити већ на измаку. Тако сам држао, у ствари ноћ као да није имала краја. „Али ипак стрпељиво сам чекао, узбуђење ми се проширило, а тајанствених слутња и малопређашњих привиђења више не беше, да ли услед тог што сам сад био заузет стално једном јаком и јасном мишљу о новим играчкама или због нечег другог, што је било ван мене, у тајанственом замку, ни дан дањи не знам. Једино ми изгледаше да се шум доста појачао и постајао је све оштрији. Најпосле он ме натера да се поново дигнем и ослушнем прво код једног, па онда код другог сандука. Звук је у другом