Delo

БЕЛИ ПРАМЕНОВИ 335 сандуку био јачи, то сам одмах опазио. Размишљао сам шта да радим. Да поново посматрам исти призор, као што рекох, није ми било ни мало пријатно. Али зар ја нисам могао одмах затворити сандук? Па, ипак, оклевао сам: плашио сам се да неким кобним утицајем не будем и против своје воље приморан, да гледам оно од чега сам стрепио. „Шетао сам се по соби, и трудио се да мисли од другог сандука што више удаљим. Нисам успео, јер тада када би мисли, бар привремено, пошле другим током, глава би се сама бесвесно окретала у том правцу и, спазивши сандук, ишао бих у тренутку, најкраћим путем к њему. „Постао сам нехотице сам свој мучитељ. Зато се одлучих да више не оклевам, na шта било. „Као и у првом случају почнем лампом да тражим дугме, којим бих отворио капак. Брзо сам га нашао, јер, као што се на ттрви поглед видело, по спољашности су били потпуно једнаки, дакле, вероватно да је и начин отварања и затварања био исти па, шта више, вероватноћа је била велика да су им и унутрашњости исте. „Лампу сам подигао у вис и притиснуо на дугме. Капак се ноче лагано дизатп. Ја лако задрхтах у очекивању. Чим се указа стакло, љубопитљиво почех загледати, али нисам могао ништа јасно да распознам. „Сандук се потпуно отвори. Спустим брзо лампу на стакло и станем да загледам са свију страна оно што се у њему мицало. И ако и ово беше некакав необичан механизам, ипак је толико ■одударао од оног у првом сандуку, да би га сваки непажљивији посматралац држао пре за неко живо биће без икаква облика и израза но за мртву ствар. То беше пиктијаста сива, набубрела маса, местимично бела као снег, испреплетана црвеним влакнима, с безброј бледоружичастих отвора, који су се нервозно ширили и скупљали. Она је једнолико испуњавала целу горњу површину ■сандука. У колико сам је дуже гледао, у толико сам све боље видео како у тој маси сваки и најмањи делић дише и дрхти. Али то дрхтање беше тако нелагодно, тако тугаљиво, да сам осећао језу по целом телу. ЈТагано, држећи се за оквир сандука, тежио сам да се главом што више удаљим. Из даљине се врло лепо видело како цела маса трепери и непрекидно се прелива, делилимично или сва, у разним нијансама беле и сиве боје. „Нисам могао дуже да издржим и дохватим за поклопац, да