Delo

БЕЛИ ПРАМЕНОВИ 337 у чему се састоји, израчуна број и њега гласно изговори. Један отрчи и нађе шину на којој је тај број забележен. Брзо, у трен, лобању спусте тако да вилице дођу с обе стране шине, с очним дупљама напред, и гурну је. И глава пође даље сама. Лепо усправљена, не климајући ни десно ни лево, јури она као да је на точковима или као каква машина за децу. „— Зашто ме гледате тако чудновато ?“ — запита нас одједном пријатељ врло озбиљно. — „Мислите ли да сам ја ово све измислио? Али ја вас молим да обратите највећу пажњу на све, јер ћете ми веровати, да у овим тренутцима немам ни времена ни рсчи за растурање. „И лобање су летеле једна за другом по свима шинама у свима правцима и непрекидно расле у вис. То вас, као што видим, још више изненађује. Али ево како је то ишло. У почетку нисам могао ни ја све да разликујем, али чим су ми се очи привикле оном силном комешању приметих да крај шина, на извесном удаљењу, негде већем, негде мањем, како где леже у гомилама лепо сложени сви човечији делови. Прве гомиле костију беху састављене из вратних пршљенова, потом дођоше гомиле с кључњачама, па неколико, недалеко удаљених једна од друге, с деловима руку и тако редом сви делови костура. „Крај сваке гомиле костију стоји по неколико патуљака. Њихов је посао врло прост и састоји се у томе: чим спазе лобању да прилази, на шину мећу одговарајући делове костију с гомиле. Тако лобања без задржавања прима један вратни пршљен за другим, и за толико се у вис подиже; па руке, ребра и све више, све брже расте и ускоро у даљини виде се само читави костури. Али то је само за тренут, јер чим се костур цео створи, њега одмах и нестаје. „Дуго сам био занесен том сталном јурњавом и тим сталним истим радом и патуљака и лобања, тако да ми ускоро све постаде досадно. Шта више, у колико ми у почетку све то изгледаше и занимљиво и чудно у толико ми сад постаде одједном и просто и обично. Све се креће на један исти начин, увек по стално утврђеним црним шинама, и од сваке главе на један исти начин постаје цео костур. Сви су патуљци отаљавали на исти начин један сталан посао, и услед те утврђености свега и једнакости свега, све ми постаде досадно до гнусности. Збиља механичар је морао утрошити доста и времена и духа да створи тако сложен и гачан механизам, као што беше цела ова направа, али је ипак, при свем Дело, књ. 71. 22