Delo

БЕЛИ ПРАМЕНОВИ 343 „Брате, бесвесно или свесно, лагали су те они који су ти причали да нема душе. Душа постоји, ње има, али она иде после смрти само толико у вис колико је успела за живота да се уздигне над земљом. Зато иди, иди што пре и реци свакоме кога год наиђеш и успут сретнеш и проповедај свуда, да је душа све. И глупе масе молећи се Богу бесвесно се моле њој, и мудри појединци смејући се Боговима, бесвесно се ругају самом себи. Иди... иди... и говори што пре свуда и свима да душе мртвих муче се пакленим мукама због лажна учења вас живих. Ми се вучемо поврх саме земље, и гмижемо по њој као црви с изгубљеним изразом, не могући се дићи ни један метар над њеном кором, као што се нисмо могли дићи ни за живота. „Глас се његов још више појача, постаде оштар и пискав, али он сам поче нагло све више бледети, његове јасне црте почеше се развлачити, цео израз тамнити, и он се све више губио, док му је глас дрхтао: — Али ја знам, да је цео овај мој говор бесциљан, јер све иде својим јединим утврђеним током, зато чекамо вас, живе, да нам дођете што пре, да би нас било све више и више, да би уједињени и ојачани, здружени и збијени у један тежак, бео, мразовит покров, у коме би све душе изгубиле своје облике и слиле се у један општи монотони облик ледене коре, без и најмањих неравнина, као непробојна кора омотали целу земљу и заковитлали се око ње хиљадуструком земљином брзином, да би угушили не само живе на земљи, већ и саму земљу, која даје животе“. Пријатељ заћута. После дужег чекања настави тихо. „— То не беше сан. То беше истина, страшна истина. Зора се брзо јављала, и наскоро сам могао да разазнам где се налазим. Али ја се нисам вратио у варош. Целог дана лутао сам по тој околини где ме затекла зора, не би ли пронашао чаробан замак, али од њега нигде ни трага. Шта више нисам уснео да нађем ни место на коме сам разговарао с братом и на коме ми је остао онај комад стакла. И преноћио сам ту ноћ у пољу, али све беше узал>д, узалуд". Пријатељ показа на врата на која смо ушли и проговори тешким гробним гласом: „— Ја осећам да је смрт ту. Ено је, ено, на вратима! Зар је ви не видите!? „Ја се плашим оног што долази после смрти, плашим као највећи убица. Ох, страх ме је... страх ме је“, — једним трзајем