Delo

350 Д Е Л 0 Залуду he радит’ и мудрост и снага; Излечити зло то обмана је нага. Мржњу с којом срце у себи се бори Тајни пламен храни, а он је тим гори. ИнФант^иња. Родриго, Химена своје гнездо свиће И очинска мржња утуљена биће; Видећемо тада вашу љубав јаку Да неслогу руши у срећноме браку. Химена. Ја то желим, ма да наде му не дајем; Дон Дијего горд је, а оца познајем. Сузе које гуших навиру већ саме... Прошлост пуна мука, а будућност таме... ИнФант^иња. Страх те? Један старац слаб шта би ти мог'о? Химена. Родриго је храбар. ИнФант^иња. Али је млад много. Химена. Храбри људи храбри од првог су маха. ИнФант^иња. Због њега се можеш лишити свог страха: Он те тол’ко воли, да с две твоје речи Цео гнев ће његов моћи да се спречи. Химена. Не послуша л’ мене, колики бол већи! А послуша л’, шта ће свет о њему рећи? Таква рода бити, па живет’ у љази! Било да ми жељу одбије ил’ пази, Посрамљеност само остаје за мене Ил’ с љубави те, ил’ с молбе одбијене. ИнФанткиња. За Химену моју, и кад јој је блиска, Не приања никад једна мис’о ниска! Ал’ ја ћу начинит' од драгана тога До дана смирења заточника свога; И кад ставим брану томе духу смелом, Твоје лице неће туга крити велом?