Delo

с и д 351 Химена. Ах! госпо, за мене онда срећа важи. СЦЕНА ЧЕТВРТА. ИнФанткиња, Химена, *Леонора, па^. ИнФанткиња. Пажу, иди одмах, Родрига потражи. ПажГраф Горма и он су... Химена. Стрепим. Боже правде! ИнФант^иња. Говори. Па^. Одоше заједно одавде. Химена. Сами? ПажЈесте, сами, и у препирању. Химена. Бију се! А време није застајању. Опростите, госпо, остављам вас журно. СЦЕНА ПЕТА. ИнФант^иња, ^Леонора. ИнФант^иња. Авај! како душом мојом је тек бурно! Њен драган ме диви, њин ме јад погађа, Ја већ немам мира, жар се опет рађа. То што сад Родрига и Химену дели Одједном ми враћа наду и јад цели. И растанак њихов у срца дубини Неку тајну радост мени сада чини. <Леонора. Зар врлина ваша тако славна рода Тако ниској страсти може да се пода? ИнФант^иња. Њу не треба нико ниском да назива; Победна и славна, законом ми бива; Поштуј је тад и ти: она ми је мила;