Delo

352 Д Е Л О Ја се надам, ма да с њоме сам се билар Отворено срце нади ми из груди Њему, ког Химена губи, сада жуди. хЛеомора. Ви пуштате да вам дична храброст падне, А нећете да вам разум савет дадне. ИмФаит^иња. Ах, како се свагда разум мало чује Кад отровом слатким срце нам се трује! И кад болник воли своју болест, како Непријатно дира лечење га свако! vdeoHopa. Вас заводи нада, вама је бол мио; Ал’ Родриго не би прилика вам био. ИнФанткиња. Ја знам то; ал’ када завет се повлачи, Чуј ласкањем како љубав срце зрачи: Ако ми Родриго победник изађе, Ако такав ратник смрт од њега нађе, Љубити га могу да ме срам не следи. Шта не може онај ко Графа победи? Ја замишљам чак да од најмањих дела ГВегових и царства припадну му цела; А љубав ми ласка и даје ми наде На престолу да га још видим Гренаде, Побеђени Маври да му стрепе с лика, Да Арагон прими новог победника, И Португалија, и да свуда, где се Море шири, да му слава се пренесе, Да афричка крв му ловоре залива; О најбољим што се ратницима снива Од Родрига чекам по победи овој И његову љубав слави дајем својој. t/leoMopa. Погледајте, госпо, где му славу вити Мислите по боју што не мора бити. ИнФанткиња. Родриго увређен, Граф увреду шаље; Изишли су оба: шта још треба даље?