Delo

356 Д Е Л О Ја ратника ипак жалим таковога. Он толико време већ државу служи, Он толико пута крв ми своју пружи, Те ма да му гордост нанесе ми ругу, Смрт његову жалим и осећам тугу. СЦЕНА ОСМА. Д. Фернандо, Д. Дијего, Химена, Д. Санчо, Д. Ариас,. Д. Алонсо. Химена. Сире, сире, правду! Д. Дијего. Чујте речи наше. Химена. Ја клечим пред вама. Д. Дијего. Грлим стопе ваше. Химена. Ја праведност тражим. Д. Дијего. Одбрану ми чујте. Химена. Подрзљивца млада за злочин линчујте: Скиптру вам је уз’о стуба дивотнога, Убио мог оца. Д. Дијего. Он свећаше свога. Химена. Поданичкој крви владар правду спрема. Д. Дијего. За освету праву никад казне нема. Д. Фернандо. Устан’те обоје, говорте полако. Химено, у тузи ја вас жалим јако; Исти бол на душу и мени се свали. Говор’те ви прво; ћутите остали. Химена. Сире, мој је отац мртав; моје очи Племениту груд су вид ле крв где точи,