Delo

362 Д Е Л 0 да ја још и данас само у њој видим оно што је било лепо у моме животу. Ја сам још непрестано под њеним утицајем, и твој ми је повратак само још више повећао бол за оним што је за увек изгубљено. Наталија (гледа га право у очи с напрегнутом пажњом): Зашто изгубљено ? Данило: Није требало да долазиш; боље би било. (Седне поново крај ње). Н ат а л и ј а (радосно): Разумем те! Ти ме још увек волиш, је ли? Д а Н И л О (гледа замишљено преда се). Н атал И ј а (приближује му се својом столицом. Нешто тише, с осмејком): И зато тај страх? Волиш ме исто онако... (Страсно): Као и ја тебе, је ЛИ ? (Нагињући се к њему): Реци, реци ! Д а H И Л 0 (oceha њену близину и мирис косе и гледа је жудно. Сетно, готово са страсном тугом): Исто си онако неодољива као пре четири године. (Подавајући се несвесно својим осећањима): Оставила СИ ме, а ја сам те онда и проклињао и бранио, али непрестано волео. И мучен том великом љубављу хтео сам да те заборавим, да се узвисим изнад патњи, и делао сам и радио неуморно, преданије но икада дотле. Кад ни то није помогло, онда сам се оженио девојком, коју ми је изгледало да ћу моћи волети бар оном мирном брачном љубављу. Баш кад сам почео да увиђам да је и то била заблуда, ти си поново дошла... (Суморно): Али сад је све доцкан. Мени је данас много теже, но што је било кад сам те изгубио. Наталија (нежно, потресено): Јадни мој Данило! Ја сам ти много бола нанела... Како бих желела да могу да поправим своју грешку!... Данило: Доцкан. Кажем ти: то је једна загонетка. Наталија (гледајући га нежно): Зашто тако чудновато говориш? Зар у љубави која је овако свежа и силна има неке миСТИЧНОСТИ ! (Нагиње се к њему и ухвати га за руке. Топлина његових руку и његова близина освајају је све више. Глас јој је најпре топао и нежан, па онда постаје све страснији): Па зар је било неке загонетке у оно дивно време, када си наслањао главу на моје срце, гледао ме право у очи и говорио ми о својој великој љубави? Или када си заронио главу у моје косе и жудно их удисао, а моје се очи влажиле од љубави И среће? (Осећа његов врели дах. Дрхтаво, страсно, нагињући се сасвим уза њ): Ево, и сада је моја коса исто онако опојна и бујна. Ходи, зарони лице у њу, загрли ме, и ти ћеш поново осетити