Đul-Marikina Prikažnja

100

бидне убаво кад идемо на Панталеј да се прпчестимо... По кошку аср’а, па озгојз килпм, наокол јестацп, а жене поседале на шарена шгавтета, старке пспружиле ноге а о6јзнуле грбпну спрема слунце; младе седу како на младе прилпче, а све работу, грабу, која кошуљу, која. чарапе, на домаћпна, на спна, на дете, на сам’ себе; ника граби за прпчес’, а куде су се впће причестили, за Велпг-дан. Пз комшплак чује се разбој елп мотање цевке: грабу да свршу ткање, та да неје разбој у собу преко Велиг-дан... Свп работу п грабу, па и ја. Ја пак на првенче мп, тога Сотпраћа стфаљашем кошуљку. Баба му (таткова мајка) одсекла за кошуљку од најголему трубу, неначету, а тетка му гу, сестра таткова, сашпла; с’га пак прајпмо гу од црвену свплу пупке 17 около шпју п око рукавп. У мене је један рукав, у тетку му другп, па граоимо која ће попре. И аљпнке смо му спрајпли, долампцу; и куппја му татко у Васка Стамболпју капу калаплију, 18 од зелену кадпФу па сас злато везену, како на турски деца ; п куппја му п’т’чке, 19 црвене па сас зеленп пушћулчпки. Друга му пак баба (моја нана плетеше чарапке: од оелу пређу, турану на

17 Мемпце. 18 Облика као калзш за Фес, 18 Датице.