Đul-Marikina Prikažnja

14

доодеше сас кумашшш и комгаије, ете сас Дору Митжчинога, Шишка - Косту и Ђорђа Ћурчпју... Доодеше. По ники пут Фаћаше сп момчадпја оро... Играшемо, ја и он, ама не један крај другога. Ја си играм, дори леткам, нпшто ме издиза на горе, а и сама не знам што је, н’ умем да кажем, мило ме... Дојду си по ручак једнаг, а не видим к’да се ст’мни. А к’да ће си виће појду, а мене ме жааал!... смучнп ми се, ст’мни ми се, ама не ми се ст’мни од тамнину, но што ће си иду... К’да отидну, ја си се у мисал сас њега мајем. Кол’ко се ники пут замајем, не си чујем нанпно зборење. Чујем, ама не знам што ми збори. К’да ме по ники пут впкне јако: „Еј, морп Маријо ! Што ти је?® Ја дорп како да се разбудпм, п скоро се словеднем та сп ништо ђојем докачим, а у лпце сам, познавам, станула како панџар, 33 јербо срам имашем од нану мп. Мислим... Море што тп несам мислела! Ч’с по ч'с, па како казујем на Дпмитрија кол’ко ме мило за њега; после па он мене овој зборп. Од тај мисал и мајање, нпкп дан на нану зар се видешем како шагаава, та ои чу што једно јутро... Одоклен чу, ћерко, да се чудиш.

33 Цвекла.