Đul-Marikina Prikažnja

Даде ме за Дпмптрпја... Туго! Што сп па беше тај ДпмптрПје! Впсок како топола, убав како цвећка, па здрав ; лпце му бело а коса, веђе н трепке црн пбрпшпм! Пусте онеј трепке! Дугачке, густе, та си му пспод очп правешеју ладовннку дајма. К’да бп пак погледаја у човека, пз очп му тамнпна идеше. А онпја пустп мустачпкп салте га бе’у жТнулп; уснпчке му се црвенеју како лис’ од каукђул ружпцу, а зубп белеју како јагањчпкп у торљак ! 30 Убав беше, па се убаво и носеше. Дајма сп је на човалн-чешире, узацке, пшаране сас гајтани низ бутине, око џеповп п око ногавпце, а шарен, свилен траболоз заФатпја га од џеповп дорн до под пазуке. Подколенке му свплене, шарене, па сас пусћулчпкп. На груди му џе.медан салте срма. Преко џемедан златан спнџпр од сат, дебел како малпћ. Озгорке је у доламу како Грк; на главу му Фес исти како у Турци што је, а на ноге, п зими н лете, беле чарапе п роганлпје јаре-путпне... 31 Убав беше јако !... Татко ме даде за њег’ у меснпце у редовату недељу, а била сам под нишан 32 чак до Митров дан. Впђувала сам се сас 'сраки чс, у сви добрп и недељски ,бф?бјsрбф "нјх

30 Тор. 31 Од лака плитке ципеле. 32 Обележје.

13