Đul-Marikina Prikažnja

се укачп огањ : не знам к’да му дојдо покрпше му се ноге сас мој фустан... нагазп га!... А он? Пе ме погледа, но спуштп очп та у зем’! К’д опазп овој, две ми очп, ћа да паднем. Обрну мп се п соба, п Дпмптрпјево друсто, п Дпмптрпје тешем да пспуштпм филцанп. Пзлего пз собу спотурајући се како шгјана. Стра' пмашем од друсто му, од нану мп... Срам мн дојде... Никако мп се учини, две мп очп. како да сам Нпш поарала, како да сам шшога утепала. Сама сп се на себе учпнп како ајдук, псто како катил... Туго, мајке. што напраји!... Ппшин мп беше мука, а после мп дојде крпво, расрдп се п узе да зборпм сама по куТу: „Божном мушко, а срамује се. Срамује се у таткову ми кућу, пред нану, а нпшто да пзлегне нана, ели к’д би ме ништо среја у маалу, он бп ме: ем гледаја, ем бп се око мене задеваја, како п другп бећарп сас девојчпки што работпју. (( Пустп аџамплак! К’да је отпшеја дом’, зар се зампслеја што сам га нагазила та је једиаг пратпја чпрака 41 п дете, брата му најмлађејега, та да ме на сокакња врата пзвпкају... Извикаше ме, п дете рече:

41 Шегрт.

19