Đul-Marikina Prikažnja

23

Нема впће. Машала, Ђул-Марнке! Ашкосум. Ђул-Марпке! Бре! Бре ! Бре! -—■ што тп јеубава! II још једну знајем, баш од крај до крај.

«Нншан даде Дпмитраћи На аџиску Ђуд-Марику. Друото си је питувадо, Питувадо Димитраћа, Пптаја га Шишко Коота, Митичин га Дора пита; А бре, Мито, две ти очи, Мпдујеш ли Ђуд-Марику? Одговори Димитраћп : Заш’ пптате, две ви очи? Не д’ видите што копнејем, Кај у продет снег што копни? Друшке су си питуваде, Питуваде Ђуд-Марику, Пнтада гу Чучка Сика, Зојкина гу РСраса пита: А, Марике, две ти очи, Мидујеш ди Димптраћа? Одговори Ђуд-Марпка : Заш’ пптате, две вп очн ? Не д’ виднте што чезнејем, Како дуња преко зиму?"

Овај си је толико... Машала, Ђул-Марике ! Опет машала! Ашкосум, Ђул-Марике! Сто пут ашкосум !