Đul-Marikina Prikažnja

мет мп ртоју салте још николико... Како онај једна беше:

((А., бре, Мито...” Пеје такој. „Заш’ сп, Мито, такој... в Јок, не могу, овуј сам забрајила. Овуј не знам. Чекај другу ако могу... Чекај... „Зборида сп датка с Мпту, Датка Миту питува.!а ; Заш’ сп, оинко, пожутеја? Заш’ тп, дадпн, веђе... Зашто су ти веђе...®

Такој нпкако беше. нпшто за веђе, ама... У, чедо, што су му биде веђе! Како ппјавке... Све сам теј забрајпла. Могу, ама не целу... А! Чекај овуја, њума ћу да знајем баш од крај до краЈ.

а А-, туго ! деле ! мој Димптраћи ! Јако ме мидо, ете, за хебе !... Летп ми, моје сдавеј-пил.енце, Скоро прелети тија сокаци, Та оп мп падип татку у башчу, Та сп мп отани на ђул црвенп : Пој на девојку, на Ђул-Марику, Дор ми те, пиле, она не фати И у пазуке овоје не тури, Да те оакута, пиле, од росу Рат ћеш сп спијеш дорп до зору...”