Đul-Marikina Prikažnja

II

пг IдЈул-Марика овлажи грло комнњаком, па узе сркати каву, коју нам предаде И ашчика“ Васка. Кад попи каву, поче, и то мени говори, прпјатно, и тихо, као да крије од осталих. Јес’ па, чедо. Како ти исприча’ такој сп је било: ама онаг се је зиало и за гре’ и па за срам ; а с'г ?... Напред к’д идешемо у цркву, идешемо за тој да си помолимо Бога и Богородицу и Божји аигели. К’да ћемо у цркву, а идешемо често, старке пак сваки празник п недељски дан, пишпн ћемо на амам; а спрема тај дан, к’да ћемо у цркву, спрајимо што ни треба за јутре дан: уготвимо ништо(ако је зима завијемо сарму од купус ели напунимо туршију поприку), спрајимо ручак. Која се пак чешљаше кротко, она си завије колбаш и коцак јоште у вечер, па добро врже

25