Đul-Marikina Prikažnja

26

главу: а јутре нпгде слунце, на њума сп ]е чпста кошуља, аљине, уз образ оосиљак; п наште срце, па ајт' та сас комшике у цркву. У цркву се крстпмо, старке прајију метаније. љубимо иконе, молимо си Бога како приличе к’да си је човек у Божји крам. Онаг сп прпмпмо наФору, пзручамо гу, п па понесемо на нпкога дом’; а пуштп ли се впће црква, т га заредимо по пријетељпце, породовп; там’ сп не чека каФа, па и ракпја. Одотле ајт’ та дом на ручак. Такој сп напред беше. Јес’ па, велп аџн-Настаспја, ћутљпва п озбпљна старица, много старија од ЂулМарике, ете, напред све такој беше, ама ја виће не зборпм. Ппшпн зборешем. а младиња ме Фаћа на присме’ ? - Прпсме’ ! И њпм’ ће гп се прпсмељају њпнп млађеји, а п мп гп се, ете прпсмељамо, јербо отпднп сТа у цркву па салте сејирп: што смо крпсјани, жива мн чеда, не се познава! „Жу, зку! Бре овој! Бре оној . Бре прајила сам аљпну; бре у кога сп куппла шашир; бре пскарала [пстерала] сам слушкињу; бре кој те пере; бре прајила сам слатко; бре варпла сам црвени Френцп 1 ; бре... к Да прошћаваш јоште дрењке!... Отпднп у цркву онакој, она си је празна. На Цветнпце елп

‘ ј Патдиџан.