Đul-Marikina Prikažnja

31

сп бпдне, да смо живп, п вп да сте си живи, да Бог да! Вечере п ручкови нема, но тпке мрвка овој оној, па пз кућу у кућу, п па га не служу. Фатпја му жену лад к’да се врћеше од бал, па гу мрвка б’цка у слабину, аон једнаг та у новине : »Нећу сп могу славнм славу, јербо имам у кућу болево.« Јаз’к 8 !... Впкаш, Марпјо, у нашинци нема. Па не ли једну годпну турп у новину п кир-Николчпн унук: што не може да слави! Пма с’г п међу нас, аџи - Настасијо. Ама овија не рашчовечише, рече Ђул -Марика и показа главом на мене, осмехнувши се, да ме, ваљада, не увредп. А који је њп рашчовечија. И они несу били такп од време. говорп кира-Тана. Несу! И па впкам: несу били таки. Кој ли не рашчовечи, туго, Бошке ?! заврши аџп - Настасија тужно, чудећп се. А ЂулМарика: Напред ако се правп свадба, бере.м си је свадба, а с’г? Пред ручак гу почну, у вечер свршу. Једни овакој, а други: собајле у цркву, па ајт’ та на штацнју: тупе, тупе! туие, тупе... Изручкам те, Боже, од Швабу ли је овој ? Од Турци неје. Младожења и млада невеста отпдиу, а у квартиљ ги иишто!

8 Штета, срамота.