Đul-Marikina Prikažnja

32

Нп појање, нп свпрање, нп играње; глуво како да се варп пченпца за гробје... Кева Коцина венчшха се у меснпце, а јоште неје дата Вачпнпце нп кршену пару кпрпју. Вачпнпца се срди; у! па ће се срди жена, па. Ете, завикала Вачпнпца јучерке; „Туго, Марпјо! Шашави лп су ми кириџије, што ли? Венчаше се па једнаг отпдоше у странсто у Ћуприју, при младожењски родови, па сга се врнуше а мене кирију пч. А и како ће ми даду, кад су поарчили у странсто све, па, викају жене, и младожењску плаку за трп • месеца. И ја си знајем све тој, ама не зборим. Ете заш’ да ме Фаћају у присме ? Ћу да зборпм. СТа сп је, ротке (роде), чедо, резилак, п свако чудо, свашто. На један бал салте голе... Руке, грбина, пазуке на мегдан; а мужп гледају како мачорп п салте уврћуЈу мустаћп... Свашто! Ппшпн сп знадомо салте за оро, а сг? Узну та се по двоЈпца обрћу, како коњп на гумно уз вршидбу. Жене се стегле та гп очп искачу, па к’д гп пушту мужп, а оне брекћу како лете живина за воду. А по ники од мужп узну по Једну, по две, онеЈа сас које су пгралп, та гп спацирају, како паЈтонџпЈа коњп кда му се умору...