Dositej Obradović u Hopovu

.

Ра

=

Приступ

бежи коначно из манастира. Манастир га је излечио од монашкога заноса, те га је прошла сва воља да се посвети Оп стаје у службу другим идејалима.

Откуда ова нова, одсудна мена у души Доситејевојг На ово пптање треба да даду одговор ови листови.

На ово пптање је, истина, одговорио већ сам Доситеј у својој автобијографији, у нарочитој глави којој је дло проничан натпис: „Ево ме међу калуђери: што сам тражио, то сам и нашао.“ Ова глава је писана после више од 20 година, када су се представе и утисци из Хопова слегли и сталожили, и дошли под сасвим ново гледиште, када су ситнице потонуле у заборав а остали у души само крупни утисци. Па ипак ће ова глава, написана познатим симпатичним стилом њена писца, остати најважнији извор за познање евољуд"је Доситејеве душе у манастиру.

Али не треба сметати с ума, да ово дело има карактер мемоара и да Досптеј, као и целу автобијографију, и ову главу пише с извесном тенденцијом. Он се највише бави са собом, руководећи се идејом дела; прилике које су изазвале у њему обрт само су у лету додирнуте, живот манастирски, у којем се Доситеј тако љуто разочарао, само је површно оцртан. Оскудевала нам је досад реална подлога ове литерарне слике. Ако би се могло продрети дубље у савремени живот у манастиру, ако би се Доситејев нацрт могао извући дебљим потезима, са смером с којим наука приступа оваким темама, била би нам јаснија и еволуција Доситејева у манастиру и његова литерарна обрада те еволуције.

То хоћу да покушам у овој радњи. На основу поузданих извора изнећу стање наших манастира и нашега монаштва у Доситејево доба, приказаћу специјално прилике у Хопову, извешћу пред читаоце савременике п братију Доситејеву. То ће бити широка позадина на коју ће се после бацити оно што се зна о Доситеју самом. Како сам ја присталица