Dositej Obradović u Hopovu

..

~"

Глава УП Економске прилике у Хопову 191

први турио руку у шпаг и давао на народне потребе. Џа, поред свега тога, кад човек прати ово често мољакање и изнуђивање милостиње, дивљачи, дишкреција, не може да се отме утиску, да ни у овом нашем пеобичном човеку, Будимцу, епну најпросвећеније тада српске опћине у овим крајевима, није сасвим пшчезнуо морал балканских калуђера. То су

јамачно п наши Фрушкогорци осећали. И ОБда је ми-

трополит узалуд проповедао „осопшчицима“ прастару монашку науку 0 сиромаштву. Прпмери су више утицали пего звучне речи, па више него и претње пи казне.)

Да бацимо сад један поглед на манастирске прњаворе у којима је у ова чудна и мутна времена било пуно дивље романтике. У прњаворима су становали сељаци, ратари, нижи слој манастирскога друштва. Како ћемо видети, живот два круга друштвена, калуђера и прњавораца, који нису скоро ништа имали заједничко, него их је економска потреба упутила једне другим, више пута се чудновато додиривао и преплетао.

Жеупанија, спахије су, како је већ речено, кризим оком гледали на прњаворе; али, богме, и војничке

власти. Сви су они били уверени, да манастири на зло употребљавају светињу својега прага, те да у својим зидовима пли у прњавору крију војничке бегунце и којекаке протухе и зле људе који се, бежећи испред домашаја закона, склонише под заштиту монашке маптије. У доба несретне сеобе нашега народа у Русију државна власт је у сваком странцу, у сваком монаху који, идући од места до места, скупљаше милостињу, пазирала руског агента, те је будвим оком пазила на иоле сумњиве људе, а преко митрополита захтевала да исто то чине и манастири.

59) У Деклараторији од 1149 у 5. 41 се укида све што су дотле манастири давали владикама, било у новцу, било у виктуалијама. Владикама се ту забрањује, да од мака сваре не смеју ни под којим именом што узимати.

сељана нанети санте ода и аннаинињ

позе а ава)

пау: ево у

Манекенка

хана ку

паран 7

а

сам а =