Dositej Obradović u Hopovu

им

242 Доситеј Обрадовић у Хопову

глади. Доситеј се позивао на легенде; доказивао је: не седам, пего и четрдесет дана су постили Мојсеј, Илија и сам Спаситељ. Напрасити Теодор се згрануо, кад је чуо ове примере. Назвао је безобразношћу и бевумношћу, што се поређује с Мојсејем, Илијом и (паситељем. У љутини га окити титулом „балавче“, пак заврши: „Но једна за стотипу: или да једеш као и други људи, или — пут за уши!)

14 марта је била после славе прва седница братског сабора. Као члан братства, па њој је био и Доситеј; први пут је седео у овом часном збору. На седпици су прво прочитапа правила, онда је читано „поучително писмо“ које је митрополит у име Синода упутио парохијама и манастирима; затим се прешло па манастирске текуће послове, те су се договорили о резању випогради, п најзад, како ће набавити жита, којега је понестало.

Митропошит у писму!“) хоће да уреди једпу неправилност која се увукла у цркву кад се служи литургија. Хришћани се не клањају како треба крви и телу Христову. Неред је овај настао, тумачи се у циркулару, због велике запуштепости за време турекога робовања, а сад, после сеобе у ове крајеве, отуда, што се више бринемо за тело пего за душу. Хришћани се на служби клањају п метанишу и кад не треба, а не чине то кад треба. Сипод је сад одредио, да се верни клањају онда када се из олтара да знак звонцем. А то су ови тренутци на литургији: кад свештеник рекне: „Спје јест тјело моје“ и „Сија јест кров моја“; даље, на „Овјатаја свјатим !“ на „Со етрахом п вјерују“ и „Всегда нињеп присно“. () великом входу џак не треба метанисати, јер онда дари нису још освећени; али на пређеосвећеној п онда треба, јер се о великом входу проносе већ осве-

м) Живот 1, 92. 12) Хоп. Цирк. Прот. бр. 49 (8 марта ИК ли