Dositej Obradović u Hopovu

294 Доситеј Обрадовић у Хопову

Даље је на овој седници, која је имала велик дневни ред, паређено, да млади јеромонаси пи ђакони

уче појати код Спиридона.

На крају долази суђење. Авакума су „словеспо накарали“ што се усудио, без допуштења игуманова, у Иригу преноћити, без потребе, и што се на погребу некога детета у иришкој цркви са јерођаконом Доситејем облачио. (Може бити да је игуман, вративши се из Карловаца, послао Авакума у Ириг по Доситеја). Кад је Авакум већ дошао на ред, срачунали су му и његове остале грехе. Укорили су га што у трапези не „хранит чина“, јер говори и пре времена устаје од стола и излази, џа онда, „на Рождество Христово в трапези пиштолу и по монастиру свогеју вољеју испацал(!)“, и пајзад, „противу старших дерзостију јазика велми досаждајет“.

И тако први корак Доситејев у царство науке није имао успеха. Али је тај пеуспџех само убрзао процес који се од скора заметнуо у његовој души. Упорство ТГеодорово, који је бранио Доситејево учење у Иригу, изазвало је сукоб с братијом им гнев митр'политов, а ово је мало по мало одвело до растапка старца и његова питомца. О овим растанком, пак, прекинуте су и последње нити које везиваху малога ђакона за манастир.

Идуће три седнице братскога сабора (12, 20 и 26 јануара) су посвећене спремању за славу. Како је празник св. Теодора покретан дан, требаше у доба када не беше годишњих календара тек установити дан славе манастирске. Братија су нашла, да ове тодипе, 1760-те, дан „свјатаго патрона нашего, великомученика Христова Теодора Тирона“ пада 27 јануара. Намесник Јоаникије и јеромонах Стефан послани су у Јамину, да наруче две велике каце. Јеромонах Софроније, према одлуци братскога сабора, ишао је у Краљевце а Антоније у Радипце, да купе „прасаца и перути и прочаго пужднаго за славу“, Антоније