Dositej Obradović u Hopovu

ње"

Глава ХГ Мали ђакон на раскрсници 295

још и у Сланкамен да набави рибе „к празднику . Даље, прочитана су и запечаћена „посланија, по монастирех Фрушкогорских расписанаја, к сопразнованију зовушчаја“. Уочи самога дана славе подељене су на седници улоге; сваком је дата нека дужност, како би светковина сваком погледу без натеге и складно протекла. НикиФор и Дијонисије ће надгледати кухињу, Авакум и Теофилакт ће водити бригу о трапези, Партеније и Макарије ће пазити на кухињу изван манастира која ће спремати јело за госте који не могу доспети у трапезу, намесник Јоаникије и клисара Стефан ће се старати за „ошшче хастале“, дакле за те госте ниже га реда, пропгуман Теодор ће са Антонијем и Мојсејем у трапези пазити да гости буду свачим послужени и госте ће разговарати, а Сплридон је одређен да пева у траџези „к увеселенију возлежашчих повејн. Све је уређено тако, да буде што лепша последња слава коју ће Доситеј провести Хопову.

Тек што су се братија мало одморила од славског весеља, јавља се у манастиру проза живота која им загорча весеље. Намесник је захватио до дна манастирске касе. рочастио је госте, али кошеви, спреме, вајати п ћилери се испразнише, а — новаца нема. „При крајњеј нужди опредјелихом ити и от кого у зајам тражити и просити новаца в награжденије трошков монастирских“ — то је тужна одлука братскога сабора на седници 8 Фебруара. Добили су у зајам 100 Фор. од Милисава из Грабовца и 250 Фор. од Аврама Вујића из Ирига; (то је јављено на идућој седници, 14 Фебруара). Дабогме да новчана неприлика овим није била уклоњена. Пред Ускрс је требало поваца више пего обично. Одређени су (на седници 16 марта) Антоније, Дијонисије и Теофил да иду И Ириг у манастирска дом, да продају вино за новце а у манастиру да Стефан даје вино за жито и 306.