Dositej Obradović u Hopovu

тен та ннНц

| 820 Доситеј Обрадовић у Хопову

У изворима, паведеним напред у почетку књиге, нема нигде трага о том, да је митрополит био одма | извештен о бежању хоповског ђакона и да је што ||| учинио да га врати натраг. Или је бежање калуђера || из манастира била тако обична ствар; да митрополит 0. њој није даље водио рачуна, | Али долазимо сад на једну загонетку. После пет || година, кад је Доситеј Хоповац био већ на Св, Гори, | тражећи чувеног учитеља Евгенија Вулгариса, шаље | митрополит Ненадовић писмо хоповском игуману Јо|| аникију и братству и тражи извештај о Доситеју. И не само да тражи да сазна за сам Факат бежања, него ставља Хоповцима осам питања о Доситеју, оп жели, дакле, да се потанко обавеоти о свему, како се бежање догодило, због чега и где је сад бегунац. У исти мах тражи извештај и о затварању и смрти | архимандрита хаџи-Захарије. У то време је упутио | митрополит и шишатовачком братству акат у којем | тражи извештај о пресељењу и смрти пропгумава Теодора Милутиновића. Тих аката, на жалост немамо, али имамо одговор Хоповаца од 28 јануара и Шипша|| товчана од 31 јануара 1766 године.) Не види се ни |

састанку. Бојао се да га Гавра не позна. Кад му после службе || ; Гавра приступи, Доситеј се, „као стидљива невеста“, учини | као да га не познаје. Тек кад му овај рече, да се не боји и | да је добро што је од калуђера утекао („ко не би рад свађати се, док је жив, онде му није место“, вели Гавра), ослободи се Доситеј (Живот П, 15). Доситеј се у Хрватској састајао са свештеницима, био јеп у Плашком код епископа. Данила, али се не види из његове автобиографије, је ли се он њима приказивао као калуђер.

29) Одговор Хоповаца у Хоп. Сабор. Протоколу под 28 јан. 1766 а Шишатовчана у „Бранкову Колу“ (види напред у овој глави напомену 2). У Шишатовачком акту се спомиње, да је митрополитово писмо упућено из Карловаца 26 јануара, у хоповеком се датум митрополитова писма не спомиње, али се изреком каже, да је ово одговор на митрополитово писмо. — Овде је прилика да нешто напоменем. Многа места у изворима ове књиге упућују на неке акте којих сад или нема или су негде забачени. Срећан случај је што сам ја пре