Dositej Obradović u Hopovu

||| 826 Довитеј Обрадовић у Хопову

и обеђује га да је цркву покрао. Из уста тако ордипарног Фратра, као што је Макарије, пећемо сваку реч узети у пуној вредности јој; но може ли се ми|| елити, да у његовим речима нема баш ни труна | истине 2 Али да је Јоаникије својега духовника на самрти покрао, у то се не може сумњати. За Аптопија знамо да је (као игуман!) био јатак пустахија, Никапор не би био рђав човек, али је без интелиген| није, свађалица, несотесан и бестидап у говору. Остали су били просто на срамоту монашком чину. (Стефан је пуст и суров, убојица и пеовач, без побожности. Партеније је пијанац, неозбиљан, продрзљив, бруталан. Методије је неозбиљан, непобожан, дрзак, лајав и „бљадослован“, лажљив. Авакум је самовољан и дрзак, непобожан, лајав; говори се чак да је црквепе новце крао. Макарије је неотесанпа простачина, лепштина, човек без образа који се не стиди просјачити. А. Теофилакт је зећ загрдио: па њему је свако зло, п свако зло је па њему још веће стога што је оп бистра глава. Он је протуха и лола, пијанац, сплеткаш и лажа, крадљивац и лупеж, човек без п труна побожности.

Ето у каком је друштву живео Доситеј у Хопову!

Карактеристика братије Доситејеве добивена је из дисциплинарвих протокола, истражних и судских заппеника, у којима се претресају, расправљају и пресуђују само прекршаји и греси калуђера, Могао би ко рећи, да па основу таких података слика мора || бити црња него што треба. И овај приговор би био || неколико оправдан. Ија допуштам, да из ових извора || одиста добпвамо веома црпу слику о животу п људима | овога времена, али мислим да није црња пего што треба.

Јер. не треба заборавити, да се п низ неколико или појединих душевних особина може, према правилима опће пеихологије, судити на целину карактера, особито ако су особине важне п значајне. И онда,