Dositej Obradović u Hopovu

ве"

Образовање Доситејево у Хопову 52

код мопаха, као реда људи, код којега је цео живот, до поједппости, нормиран позитивним одредбама. оцена је још лакша. Из целога историског градива се види, да су Фрушкогорски калуђери у Доситејево време били врло далеко п од обичног, службепог и тормалног, испуњавања монашких дужности. Стога пе треба да се бојимо да ћемо се пребацити, ако за калуђере који пе пспуњавају три основна завета монашка, који пемају пијетета према цркви и вери, који чак поткрадају цркву, који се простачки грде и ту који се често опијају, који пљачкају своју братију па умору, ако за таке калуђере речемо не само да су лажни мопаси, него, за већину од њих, да су и рђави људи. Могла се код њих наћи и која лепа ирта, што је сасвим веројетно (ено Доситеј је пашао доста лепих човечјих особина п на онако рђаву мопаху, као што је Теодор Милутиновић) и што би било ин природно, али таке црте не могу да ублаже опћи суд о њима, особито суд о њима као монасима.

А да се нису само у Хопово стекли таки људи, него да су бплп таки већина калуђера широм Фрушке Горе, то се може доказати нарочито документима па Мптрополиске Архиве.!) Бежање из манастира и скитање врло су обичпе појаве. Није ништа необично да калуђери, пошто избегну, свргну мантију или чак нређу у другу веру. Навешћу неколико карактеристичних примера.

За време Досиптејево расправљала је копзисторија аферу јеромонаха Прибине Главе Василија којп је, с јеромонахом Георгијем, испред казпе побегао пз манастира. Отишли су у Банат, у манастпр Војловицу, али их је тамо нашао протопоп бечкеречки П вратио у Срем, у Белегиш. Онп из Белегиша побегну у војчанске кукурузе и „крили се два три днп по

5) Има доста података и у ПШротоколу генералне визитације („Опис срп. Фрушког. ман.“) и у појединим манастирским архивама.