Dositej Obradović u Hopovu

Образовање Доситејево у Хопову 885

Доситеј је ипак, и без редовног школовања, изнео доста знања из Хопова. То се сме рећи. Оп је био право „ђаче самоуче“ народних песама. А што је могао стећи самоучки то знање, треба да захвали хоповекој мапастирској књижници. Џада у очп, да су Фрушкогорски манастири, особито некоји (Шишатовац, Беочин, Крушедол, Ремета, међу њима и Хопово) имали доста велике књижнице Ту су биле у првом реду обредне црквене књиге, које старс србуље (писапе и штампане), које руске. Монашка правила су прописивала, да се у служби могу употребљавати само руске књиге, и то „московски печати“, Овом наредбом Вићентијевом су шпром отворена врата утпцају руском, који се већп пре распростирао руском школом у Карловцима, везама с Русијом и поверењем овдашњих Срба према руском православљу. Осим обредних књига бпло је у манастпрекпм бпблијотекама овога доба и богословских дела, нарочито проповедничких, аскетеких п легендарних, нешто и полемичких, ексегетеких и закопских, а нашла се у гдекојој и но која историска. Све су то била дела руске књижевности ХУЦП и ХУШ века.

Џада у очи, како рекох, да су се у опакој атмосфери кака беше у Фрушкогорским манастирима прибирале књиге. Али не треба мислити, да је те Опблијотеке сабрала глад за џауком, жеља за образовањем, јер тако што писмо нашли код Доситејеве братије. Тако што се не може ни претпоставити у друштву у којем је једна трећина неписмена, друга једва нешто писмена, а остатак, и ако је писмен, без ширег образовања. Али књиге су ипак притицале. Међу братијом се свагда пашло по пеколико љубитеља чтенија; многн је брат донео из Русије коју адушеспасителпу“ књигу и поклонио је свом постригу. У Српском Народу је још живела традицијоназша мисао из Средљега Века, да су мапастири средишта писмепости, пзвори знања, те је мпоги побожни хрпшћанин купио књигу од „Москова“ који су их на на-