Dositej Obradović u Hopovu

22 22 с

Доситеј Обрадовић у Хопову

им вашарима продавали!) и даровао је манастиру, себи п својим живима за здравље а мртвима за душу, Нарочито после Велике Сеобе су руске књиге преилавиле наше књижнице и постале једна културна чињеница.

Већина калуђера је имала и своју приватну књижницу. У њима се палажаху највише обредне ручне књиге и молитвеници. Од Хоповаца је мало њих (1153) имало више од три, доста их пије имало ни једне. Највише имају братија псалтир и полуустав, ређе се палази часослов, требпик, „мЂеллцословђ, свитцво“, служебник или литургијар, каноник. Од ређих књига Реофан је имао неки катихисис, Николај „Богомвсле“, Антоније „Алфавитђ духовни“, Спиридон тестамент нијевски, Павел и Јоаникије „Деситословје“. 76)

Књиге које су се палазиле у Доситејево доба у.

библијотекама Фрушкогорских мапастира иду у ону епоху руске књижевности која се развила у ХУГи ХУП веку у југозападној Русији, па је одатле продирала и продрла у Московску Русију. (Овде остављам на страну обредне црквене књиге и српске и

1) На једном ручном псалтиру је Василије Недељковић записао, да је купљена „отљ Москова Игнатја 20 јула 1091 гр.“ (у хопов. књижници). Од овога је Игњатија Доситеј купио. једну књигу на румском вашару.

15) Теодор Милутиновић је имао 1198 г. псалтир, полуустав и требник. Доситеј спомиње да је код њега нашао још зборник, часловац, месецослов, каноник, Алавит духовни. Све су то књиге које требају калуђеру за ћелиску молитву. У хопов. књижн. има неколико примерака мјесјацослова и каноника. Мјесјацослов је од год, “484; садржина: календар, пасхалије, тропари и кондаци, акатисти, молитве, канони. Каноник је од год. “Уни; садржина канони, акатисти, молитве. О

„Десјатословију“ види Тих. Остојић „Срп. књижевност од Ве-

лике Сеобе до Доситеја Обрадовића“ стр. 40. „Богомвтеше“ издао у Чернигову аеп. Јоан Максимович, познати побожни етихотворац руски (+ 1121) и посветио Стефану Јаворском. То је управо превод дела лутеранског пијетисте Герхарда „Мед аНопев застае“ (Пешинљ, Исторја русекои литературе ШИ, 184). О Алфавиту духовном биће још речи.