Dositej Obradović u Hopovu

=

> о5

Глава ХШ Образовање Доситејево у Хопову

руске). До Петра Великог има књижевност богословски карактер. Она је израз особитих политичких и културних прилика у којима се нађоше западни и јужви крајеви Русије кад потпадоше под власт Литавске и Пољске. Што целом овом периоду даје нарочит карактер, то је утицај латинизма. А латинизам се увлачпо због све већег утицаја пољске државе и римокатолиштва. Формално православље је сачувало извесна права у римокатоличкој Пољској, али је било притешњено, стога се заподенула борба у ХУМ Ги ХУП веку. Латература је добила полемичан карактер. Главна сврха полемике беше: доказати чистоту учења источне цркве и потпуну сагласност западно-руске цркве с њом. Снагу своју црпла је полемична књижевност из школске учености.

Јер се православље могло бранити само истим оружјем којим су се борили противници. То оружје беше школа која се развила особито од времена кад се у Пољској а затим и у кнежевини Литавској утврдили језујити. Језујити су успели да силно подрију и протестантизам и православље. Имајући богата материјална средства и правилно организовану школу, римокатолицизам је привлачио себи и спољашњим црквеним блеском и блеском науке, која је, привидно,

потпуно опровргла догматичне и обредне особине пра-–

вославља. Православље се морало бранити истим средствима —- средствима просвете. У ту сврху су се образовала црквена братства, која су у другој половини ХУЈ века организована сила: у њима су се прибрали присталице православља, и одатле су се основале оне православне школе, којих је најзнаменитија представница постала доцније кијевска колегија: Петра Могиле, потоња кпјевска академија.

Уз богословеку полемику, као главну врсту ове ињижевности, развило се и схоластичко духовно беседништво, које су духовне школе и теоретски и у пракси веома неговале, даље, школска драма, сила бички етихови, нешто уметничке појезије.

ко го

Књиге Матице Српске. 19 и 20.