Dositej Obradović u Hopovu

Глава хш Образовање Доситејево у Хопову _ 839

хову мишљењу, били Ни „латинском јересју“,

те им је њино православље бпло сумњиво. Заиста, Кијевљани и западни Руси нису сетако слепо држали предања и слова, као Московљани. Они се нису 60јали упосити у књигу и оно што су задобили из светекога зпања, говорили су о астрономији, историји, користили су се старом митологијом и није им пи на ум падало, да би се спомињање астрономије и митдологије у црквеним беседама могло узети за „јелинско волхвованије и идолослуженије“, о чему, напротив, московски људи нису ни најмање сумњали. Кијевска наука, у суштини схоластичка и заостала, ипак је била неки ступањ к новој западној науци. И ако је, дакле, међу Кијевљанима и Московљанима било супротности, ппак је захтевала потреба државе и саме цркве да се Кијевљани, као ученији од домаћих, позову.

Међу првим Кијевљанима који су дошли у Моокву и радили у духу кијевске школе, био је учени Спилмеот Полоцки. Он се није бавио само црквеним питањима, него први започиње светску науку псветску књижевност. Нас овде интересују нарочито његови зборници беседа, опет с карактеристичним насловима: Обфдљ душевнтт и РБечерн душевнал.

И за доба Џетра Великог раде као књижевница два ученика кијевске школе: Стефан Јаворски и Теофан Прокопович. „Јаворски, митрополит рјазански (а 22) ну својим проповедима, што се тиче литерарне стране, показује све главне особпне југозападног проповедничког стила, које се опажају код Гољатовског п Бараповича. Од његових богословеко-полемичних дела знаменито је Камењљ вфрм, које је наперено на лутеранство које се почело ширити међу руску иптелигенцију. Чак је и један део руских богослова симпатизовао с протестантским правцем у богословљу. Јаворски је обеђивао лутеранством и својега противника Теофана Прокоповича. Мање је знаменито, јер