Dositej Obradović u Hopovu

348 Доситеј Обрадовић у Хопову

| највише побожности, али и „да обучаотђ дбти свон

| или рукодблио нфкоему или иному честному коему

| упражнфнно: да не во празденствћ живушце пр1обњ-

| кнутљ злобамљ: праздност бо естђ питателница темљ“.

| У проповеди о св. Марти, матери св. Спмеона Столпника (Вечери), опет додирује тему о васпитању. „Егоже тука сосудљ новвш нашетса, тоМ изљ него никогда весма измветса“. Тако треба родитељи

од младости да поучавају и упућују децу, јер ће се иначе кајати. И опет наглашује, да родитељи треба да даду добар пример деци; дете не треба ни да види што развратно, нити да чује од родитеља гадну реч. | „Обрављ твои еств сенљ, какова та видитђ и СлБишитљ, тако сам образуетса“. Родитељи чија су деца неваљала заслужују осуду, а чија су добра, похвалу. Стога и св. Марта заслужује хвалу што је однеговала сина као што је ев. Симеон. Полоцки саветује | родитељима да не штеде палице, ако треба. Он је, како се види из пређашње проповеди и из ове, ми| | слио, да је батина важно педагошко средство. Карак- | ОЦЕ теристичне су његове речи: „Снопа ашце не млатиши, | | орфха ашце не разблеши, не возмеши хлбба и ндра, пе

|| прјимеши смтости и сладости: чадђ же ашце не блеши, Љ

не сподобиштси радости. Бли первђе словомљ, таже

| жезломљ, и отженеши жестосердје „ето и нлко лееве|| лом отбјеши злонравје“. | У проповеди на Божић (у Вечери) кори Полоцки. | Русе што слабо маре за образовање. Ето оставили су грчки језик од којега имају „просвљшенје вљ вђрђ | православнои“. А овамо страни народи на Западу. | противни вери православној, негују га и дижу му | школе. Код Арапа пе рукополажу никога ко не зпа грчки језик. У цркви га пазе и Грузи, Срби, Бугари. | Позива цара Алексија Михаиловића да гради школе || грчке и словенске. У проповеди на св. Григорија Бо| гослова (у Љечери) истиче да више вреди мудрост него све материјално благо. Стога треба тражити мудрост. | При читању ових мисли Симеона Полоцкога и