Dositej Obradović u Hopovu

4 | 350 Доситеј Обрадовић у Хопову

како подобаетљ пребмвати православнимљ хртеттаномљ | во велкомљ благочести и пе пђвати ббеовекихљ пћенен || и не творити игри и венкаго безчинства, наипаче пе || ходити кљ волхвомф и чародђемљ ниже признвати ихљ вљ домљ“. И у њој главна мисао подсећа на некоје Доситејеве. Стога ћу из ње некоје делове, који нас се могу тицати, изнети од речи до речи, пи то већи-

ном у преводу Василијеву који је сасвим тачан:

Јер су многи који верују, срцем и усти исповедују једнога истинога Бога, но дели својими отмећу га се,и туђе неке богове паче же бесе почитују. Такви су људи који бешчино и бешчасно и богомрско састављају скакање, пљасаније и играње.

Такови су туђих богов почитатељи и ти који поганске неке обичаје, христијани именујући се, чувају. Обичај био поганим, за чест идолов преко ватре скакати и на релахђљ колшхатисни (на љуљачки љуљати се) от којих ако тко спадне и врат сломије и умре, жертва ЈЕ угодна бивао бесу. А сад христијаном нам сушчим, ако НЕ таково у вас твори се, гледајте коме за чест то биваи | КИЛ каква жертва воспомиње се: воистину мрско то Богу и | | вам душевредно. ј

По истиње, тко твори волхвованија или призива к себи волхва или к њему отходи за какав год узрок, тај јављено отмеће се Христа и вере своје и предаје себе такови самовољно дијаволу кога се на крешченију отрекао и всех дел јего, јер И и чародејство јест

самоје дело дијаволекоје. · Јер кад доводимо ми к себи волхва и чародјеја или бајалице за мнимују помоћ, идолослуженија вешч јест... Доктор кад би дошао к бо-

| леснику и лекарство своје оставивши почео би бајати, ПИ би ли га доктором назвалиг Никако, јер лекарство не | видимо, тако ни овди христијанства не видимо но идоло| служеније.

| (Реку вам нбчто смешносе и никтоже да поречетђ

безвременству (хотнИ бо тину очистити первђе свол руки да покалнетљ). Несше женљт вђ бано отроча, вземшотљђ блато доилицег и рабмни и перстомљ помазавше на челђ | | отрочате изображалотђ, и азце кто вопроситђ: что хоцетљ | блато, что же бренје, отвћшцавотљ: ако око лукавое от| врашцаетђ и негодованје и завистљ. Уви безумји и несмотелства ! Какову иматђ крбпостђ и силу бренје и блато. |