Dositej Obradović u Hopovu

>

пуна"

о

Глава ХИ! Образовање Доситејево у Хопову У

стране беше на ово одговор дело Апполе“ есс!едаз с: кардинала Цезара Баронија које је изашло у Риму 1598 — 1607 г.37)

Баронијеви анали почињу од рођења Христова. По своме склопу дело је слично средовечним кроникама: година је рубрика под коју се, без обзира на везу догађаја, поједина Факта уводе. Бароније се не одликује критичношћу, али су његови податци и сад често од потребе, јер је он с потпуном слободом црпао из богате Ватиканске Архиве. Дело је писано као одговор Магдебуршким Центуријама, али не директно одговарајући, нити залазећи у полемику. Он само казује факте, трудећи се да покаже, како је римокатолиштво евагда остало једзако и да Шапство у Риму почиње од апостола Петра.““) Петар Велики је заповедио да се ово дело преведе с пољске прераде језујите СОкарге, али тако да се избаце очигледне супротности учењу православне цркве.

Друга историја ватром или Повор» историмески! Вилхелма Стратемана,“) коју је по наредби Петра Великога превео Гаврил Бужимски, била је и за руску књижевност нешто ново и значајно, а камо ли ва Хопово и Србе. Са преводом ПуФендорфова Увода у историју европску (који је такођер превео Бужим“ ска), ово дело је било први образац за приказивање опће историје, које је заменило старински хроногра. Стратеман је био протестантски епископ у Оснабрику. Књига је писана у протестантском духу. Ова књига

је могла бити Доситеју ризница светскога знања. Из

ње је могао познати историју културних народа, Јевреја, Грка п Римљана, историју хришћанске цркве

37) Ветаефеја. Бећтисћ Дег |азбомзећеп Мећоде, П издање 1894 стр. 151.

88) Ј. Ј. Неглог, Кеајепсусорафе #иг ртобев!. Тћеојогте пад Китеће Ш изд. ;

зе) Види Белешке о Доситејевој лектири у Хопову бр. ХШ на крају ове главе.

о