Dositej Obradović u Hopovu

" | |

|

266 Доситеј Обрадовић у Хопову

тичке географије. Дели се на четири дела, на Езропу,

Азију, Африку, Америку. После краткога описа свакога дела света у целини долазе описи појединих држава у њему. Дело је очигледно руско.

На крају Оборника уписао је Спиридон Законик цара Јустинијана и цара Душана. Текст овога преписа се слаже са млађим рукописима ових законика којих је репрезентант т. зв. Софиски препис!)

Како се види из овога прегледа лектире његове, Доситеј је могао из Хопова изнети доста велику количину појмова. Ови су се они кретали у кругу богословеко-схоластичке образованости југо-западне Русије, и то не образованости из 1799 године, него нешто ран»јега доба, бар за коју деценију ранијега

(Сада се, дабогме, не може одредити колико је ово образовање у целини или у појединостима утицало па развитак Доситејев. После озласка из Хопова дошла је нова лектира у Далмацији, Грчкој, Млецима, особито у Смирни и на Крфу. Дошли су, после, још читави слојеви нове лектире, са посве друкчијом садржином, у Бечу, Немачкој и Енглеској, те су нове мисли и идеје преплавиле старе, изнесене из Хопова. Стога је и најоштријој анализи немогуће пронаћи, шта у Доситијевим списима пде на утицај из Хопова. Али мислим да нећу погрешити, ако речем, да је хоповека лектира дала идеју и садржину првом Доситијеву раду, првој Буквици која је писана марта

5) Новаковићево издање стр. ОХХХИ; Флоринект, Паматники, Приложена стр. 592—94. Кад се Спиридонов текст пореди са софиским код Флоринскога, види се, да се, у главном, подударају. У Флор. има Јустинијанов Законик 81 55. код Спиридона 91, али то је стога зшто је Спиридон некоје параграфе код Флор. разделио на два параграфа. Душанов Законик има на оба места 91 55, само је у Спир. 18 5 изостао а 21 5 раздељен на два параграфа, те се број изједначио. Куријозна погрешка у Спиридона у 5 29: „О саборе сербском“ место „О свборе себрове“. Али зато ипак у 5 00 тачно стоји „Ако бијет властелин себра, то јест пахора:“