Dositej Obradović u Hopovu

Глава ХИТ Образовање Доситејево у Хопову

361

1765 у Косову (Живот ПЦ, 21). Смемо претпоставити, да је тада још, четири године после одласка из хеј

пова, стајао под утицајем круга појмова и идеја које

је поцрпао из хоповеких књига. Бар не знамо, да

је за то време што друго утицало на њ. У Загребу

је само учио латински; Антун му је „с великом ра-

достију осам части слова“ предавао и давао му „сврх њи окупације и толковаше му неке историјице“ (Живот П, 14). Све до Смирне, камо је доспео у пролеће г. 1766, он не спомиње никакво интензивније бављење е књигама и науком. У Смирни је, осим грчкога богословља, познао и грчку класичну књижевност („млијеко атино-јелинскога краспорјечија“ п „мед омпро-поетскога слаткословља“), а после повратка из Смирне спомиње „торбу с књигама“ (Жавот ПЦ, 58), и позива се, кад говори о проповедима п повим књижевним радовима (другој Буквици пи Вјенцу от Алфавита), на грчке, талијанске и словенске књиге. На основу свега смемо, дакле, рећи, да је Доситеј од год. 1759 до 1766 стајао под утицајем руске схоластике. У његову умном развитку то је доба руске схоластике. Како руска схоластика почива на пољском, односно на западном, латинском основу, то је тако образовање Досптејево већ један мали корак у Правцу западњачког погледа на овет. И то је добит од бављења у Хопову! Ту се створио мостић којим ће хоповеки мали ђакон после прећи у царство вападно-европских идеја; створена је предиспозиција за потоњи радикални преображај у новом правцу. Рекох да је идеју буквицама дала хоповска лектира Доситеју. Не може бити сумње да је Доситеју, кад је састављао своје буквице, лебдео пред очима Алфавит · дутовнтит и збирке мудрих и моралних изрека и поука у Спиридонову Оборнику. Садржину прве Буквице дале су беседе Златоустога на дејанија апостолска; „ту их станем опет с прилежанијем читати, вели Доситеј, и нека места, која би ми најугоднија била, преписивати“, Те исписе је превео на српски