Dositej Obradović u Hopovu

390 Доситеј Обрадовић у Холову

„народ из своје простоте мисли, ако нестане међу њима калуђера, нестаће вере ип закона“ (Живот |, 58). Зато их поштује и дели им што се они „моле "Богу за нас“. „Сирома прости и невјежа човек боји се да га не покара Бог, ако калуђером не да. јер је тако од њи из детињства научио“ (Басне |, 175). Према том, право да речемо: „нису свему ни калуђери криви, него зао обичај који се увео. Људи су сами почели у манастире давати, препоручујући се монахом на њиове молитве, док су се и они обикли узимати и молитве своје продавати; што ко има, оно и продаје“ (Живот [, 68). „Ти знаш да ко не плати, никада му имена у цркви нећеш чути“, вели муж жени у басни 111 (Басне |, 174). Зато што народ, управо, тражи калуђере и даје им, не могу се они на пречац ни искоренити. „Како једанпут рекне народ: На што су калуђери, што ће намг ту ти је с њима“ (Живот |, 65).

Што се тиче Доситеја самога, он је над калуђерима преломио палицу. Он се од њих ничем не нада; будућност народну не зида на њима, него очекује сав напредак Српскога Народа од мирског свештенства, световне интелигенције и добрих епископа. Али шта да се чини с манастирима2 На неким местима је Доситеј у том питању до крајности радикалан. У уста Теодора Милутиновића меће ове речи: Да имам какву власт, све би ове наше манастире у школе и у училишта преобратио“ (Живот |, 106). А сам овако пита: „Не би ли боље било на манастирске грунтове Фамилије населити, а манастире у школе, у оспитале и у васпиталишта сироте народне деце употребити 2“ (Живот [, 58). Доводећи у везу ову идеју са стварањем нове интелигенције, на другом месту пита: „Не би ли много полезније и боље било и за православије и за народ, да се сви манастири у школе и у училишта преобрате, и с њиови доотки

да се воспитавају и уче сирота народња деца која.