Dositej Obradović u Hopovu

592 Доситеј Обрадовић у Хопову

редбу да, удовци свештеници морају у манастир); не допуштати ни по што, да се млади људи калуђере. Мало ће се ко после двадесет година покалуђерити, кад себе позна, а навластито, кад сазна, шта је монах, шта ли се од њега изискује. Они који су се у овом чину нашли, ваља да добро гледају, јер ћеду ответ Богу дати, да не примају у свој чин оне који ту траже прибежиште лености и спавања. Ко жели монахом постати, ваља да је савршена возраста, поштена и непорочна житија, или да је науци сасвим предат, или какав занат полезан да зна, и да је вредан, не само себе сама препитавати но и другима помоћи. На ови начин имаћемо мање монаха: но што их буде, биће на ползу општеству, на основаније братије своје, и заслужиће чест и љубов народа свога“ (Живот Т, 65).

У вези с расправом о монаштву додпрнуо је Доемтеј још некоја питања која се дотичу монаштва. Доситеј стоји на стајалишту еванђеоског хришћанства, те с њега посматра живот и установе православне цркве. Извор је хришћанској науци и закон за хришћански живот Ов. Писмо и речи апостолске. Оно што је у току историје у хришћанској пркви установљено, ма иза тога стајали и св. оци, ако је у опреци или чак супротности каквој са учењем апостола, нема обавезе за хришћане. На том основу Доситеј захтева, да се архијереји не узимају из реда монашког. У време апостола и триста и више година после њих епископи су били мирски свештеници, п ожењени. Између првих калуђера многи, „учени будући и доброга житија, избирати су били на архијерејство“. Мало по мало се увео обичај, да епископ мора бити монах, „против јавне науке апостолске, по којеј науци и по правој правици и суду здравога разума епископ не може ни по што бити монах“ (Живот [, 42). Као обожавалац материнства и поштовалац брака, Доситеј исказује, да брак не сме бити сметња епископству. >

порепцтине аи ранама данак на