Dositej Obradović u Hopovu

Глава [ Генер. визитација Фрушкогор. ман. 1758 81

неку годину дана и усколебати све свете обитељи у поткрилију Фрушке Горе

"30 јула су разаслати из Беочина од „Конзистортума Архјепископо-Митропомтекаго Карловачкаго“ у све манастире позиви“) у којпма се наређује, да сутра рано „повеже потреба гласитљ“ сви настојатељи ва једним заклетим етарцем дођу у Беочин.

Освануо је одеудни дан. Митрополит је изјутра прво очитао акатист и опда је свршио с неколиким архимандритима и свештеницима службу.

После службе се сви искупише у манастирској трапези. Ту је митрополит свечано објавио акат којим се ко ачно укида осопштина и уводи у све манастире општежитије. Крупне је речи рекао том приликом старешина цркве својим монасима.

Увео је свој говор с напоменом, да по правилима, светих отаца у манастиру треба да влада опшштежитије. Јер где нема ошштежитија, онде свако себи дере, и ту не може бити ни исправљења, ни спасења, ца ни благодати Божје. Сви православни манастири су општежитељни, све привилегије царева и милостиња хришћана дате су манастирској ошитини, а не лицима и осошштани. Ради осошштипе се у манастир увлаче свакојака зла, саблавни и „мтрскал попечента“, због којих се жалосте ктитори, добротвори и сви хришћани. Неки се тога гнушају, те их је прошла сва воља чинити добра манастиру и давати милостињу.

Наши „осопшчици“, наставља мптрополит, чине многе неприличне и неблагословене дугове и задужујући се досађују хришћанима, а отуда се заподевају многе распре пи смутње.

„Срам нам буди, довикује митрополит огорчено, да ради имања идемо на суд вармеђама, магистратима, кнезовима и другим мирским људима, да се судимо! Срам нас било, што нам ови мирски људи

17 Хоп. Циркул. Прот, под 30 јулом,