Dositej Obradović u Hopovu

Глава П Борба за осопштину 44

Како је митрополит ишао ради манастирске парнвице у Будим, настојатељи су смислили, да му учине неку пошту, те су га пратили до Сегедина. Може бити да су при том мислили на нешто друго, наиме, да уз пут ухвате прилику, те да митрополиту, кад та нађу у доброј вољи, кажу своје јаде који су им лежали на ерцу. Чак се и стари хаџи-Захарија дигао. да после плати болешћу овај зимски пут.

16. Фебруара се кренула из Карловаца читава експедиција. СО митрополитом је пошао и епископ Партеније, архимандрити Захарија, Вићентије и НикиФор, кувеждински игуман Нил Клеутовић, народни секретар Павао Непадовић (синовац митрополитов), ефимериј Мојсеј с два ђакона, хофмајстер Петар, писари Филип и Франц, два катане, пет лакаја, два кочијаша и два кувара. Прешли су на Ковиљу у Бачку, па су Потисјем, преко Кањиже и Мартоноша, за три дана стигли до Сегедина. У Сегедину је митрополит слу-

"жио, на служби је поучио народ и онда је с литијом

обишао тришут око цркве.) За то време се нашла прилика да се додирне тугаљиво питање. Почели су ес тањег краја. Један

од настојатеља је питао: „Ево иде пролеће, како ће

се виногради копати2“ (Мислио је, да ли из општине,

или свак своје, као и досад). Знајући да се то и по

себи разуме, митрополит их је одбило: „Идите ви с Богом, ја ћу тамо писати за све.“ Онда је један мало

храбрије додао: „По ово: наредби, како су Ваша

Екселенција наредили, не можемо се садржавати. Хоће се братија разићи.“ Крушедолски архимандрит се

'осмели, те рече: „Бежаће у Илок и Варадин,) аи

у Турке.“ Митрополит се није поколебао ни од ове

15) Протоколон, у „Срп. Сиону“ 1904 стр. 399. 15) у римокатоличке манастире, што онда није био ђедак елучај.