Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

20

У критичној ситуацији критични погледи Лазини и породични обзири

Угушивање „Страже“ дало је прилике за упознавање Лазе са још једне особене стране, која је јако задирала у моју судбину. Наредбом о протеривању из Новога Сада, бесмо обухваћени Лаза и ја, тада урођени држављани Угарске, и оба Петра, поданици тадашње кнежевине Србије. Пера Велимировић без своје кривице, јер као што напоменух, није био члан уредништва. Због тога га је често Пера Тодоровић прекоравао. После једног таквог сукоба доброћудни Велимировић био је заћутао. Бавећи се инжињерским пословима ван вароши, он је при крају листа једва стигао да одговори тој обавези на тај начин, што је на брзу руку превео популарне економске чланке социјалистичког писца Шрама, који су изишли у последњој свесци „Страже“. И то је била сва његова сарадња на томе листу, због кога је и он био протеран.

Најтеже погођен тим прогоном био сам ја, пошто сам имао да издржавам своју тек обудовљену матер и неудату сестру. Велимировић беше нежењен, Милица Пере Тодоровића беше отишла у Русију, а Лаза је већ и тако намеравао да оде у Берлин и онде полаже лекарске испите. Полицијски рок од два дана озбиљно је употребљен на пријатељске договоре о мојој судбини. Испаде као једино могућно решење, да ми Лаза позајми две хиљаде форинта, те да отворим у Вршцу српску књижару. И, веома чудновато, госпођа Ленка, на чије се паре рачунало, беше вољна да учини ту позајмицу, а њен муж, Лаза, беше одлучно противан. Пера Тодоровић, по урођеном му темпераменту, заступаше моју ствар ватреније него ли и ја сам, претећи Лази и прекидањем пријатељства. Ни благе и озбиљне речи Велимировићеве не поколебаше Лазу у његовој одлуци, а Пера Тодоровић и ја растасмо се са Лазом завађени, непријатељски.

Карактеристичан по тадашњег и доцнијег Пачуа беше дијалог који се том приликом развио између њега и мене.