Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

21

Шродсетио сам га на његово писање од само три годиве пре овога догађаја. Тада није била довољна црвена и плава писаљка него је подвлачио и зеленом, да би што убедљивије доказао, како социјалног преокрета или револуције не може фити, докле се сви материјално не срозамо до онога стања сина божјега „који нема на што своју уморну главу да наслони“. Сад он неће да се одвоји од Ленкиних две хиљаде форината, потребних за егзистенцију једнога друга и породице му, а који ће му се капитал почети враћати, а можда и сав вратити, после године дана.

— И данас сам, одговорио ми је, тог истог уверења, са општега гледишта; али са мога специјалног тај новац је преко потребан за моју будућу егзистенцију, за оспособљење да за себе и за друштво моту да урадим више него данас, кад нисам управо испекао своју струку. Кад бих пре тога издао Ленкин новац, морао бих пасти на терет пријатељима. Од брата не могу данас ни крајцаре у готову добити.

Ова брига Лазина за његову материјалну будућност, која нама тада изгледаше претерана и неоснована, често га јеу његовом животу сналазила, као што ћемо имати још прилике да то покажемо.

„Цинцарство“ — то би овде у Србији била прва реч за такав поступак једнога Пачуа. Нама пак ни једном тада не паде на памет такав прекор. Он не би био ни оправдан према „Лази у том вулгарном смислу. Пратећи доцнији рад Лазин, ја сам нашао да је то из њега "говорио будући финансијер, који увек стварно оцењује прилике и средства, која не даје ма руку, док их не употреби, не искористи за што потпуније остварење својих планова.

Лазина мати остаде иза смрти супруга јој, попа Стеве, у шајкашком селу Чуругу удовица. Најстарији брат Лазин "Борђе, морао је са мршавим наслеђем отпочети трговину и «сагледао једва свој спас, када се Лаза ожени са „богатом партијом из Сервије“, те не мораде више мучно зарађивану мл сакупљану крајцару свом брату, „на великим наукама“ слати.