Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

могох изнети документе, који представљају најјаче доказе. У 152. броју „Радикала“ од недеље 16. априла 1922 г., одштампао је Стојан М. Протић два писма, једно Пачуово а друго Пашићево, која најречитије говоре о Пачуовој неодступној верности и оданости својој служби и државним интересима до узорне несебичности. Из првога писма дознаје се тачно у чему је ствар и ми га доносимо на прзо место као и Протић. У њему пише Пачу Протићу овако:

. Стојане, и

Мени је све теже. Спавати апсолутно не могу, а тако исто не могу ни јести. Не верујем, или би то било право чудо, да ћу одавде изнети главу. Шта више, не могу знати ни то, докле ће ме у опште држати свест непомућена. |

Сматрам за дужност ла те известим о једној преважној ствари, коју сам тек овде дознао, а желим да има кога који треба да је зна од мене непосредно, ради моје успомене.

Из депеше, коју сам овде примио, од нашег посланика у Лондону, дознао сам, да је енглески министар финансија, на ургирање нашег посланике у Лондону, код енглеског министра финансија да се једном реши питање о траженом зајму од наше стране од савезних држава у суми 150 милијуна, енглески министар финансија изјавио нашем посланику, да баш и кад буде Русија дала пристанак за тај зајам (то је аконто покрића новог кредита од 250 милијуна динара), он ипак неће Србији де „и ништа,

него ће енглески део зајма (а то ће рећи 50 милијуна _

за Енглеску и 25 милијуна колико Енглеска има за Русију — свега, дакле 75 милијуна) задржаши аконшо плаћања за поруџбине војног машеријала, који је код енглеске владе учинио српски министар војни у суми од _ 130 милијуна франака. Уједно је предао посланику и = списак учињених поруџбина. О тим поруџбинама ја ни