Dr Laza Paču : životopisne crtice : sa dve slike i posmrtnim govorom g. Ljube Jovanovića

појма нисам имао, а мислим ни кабинет. Тражио сам одмах од председника владе да узме реч о томе одг. министра војног и извести ме, да бих могао отуда извући потребне консеквенце. Чујем да је министар војни изјавио у министарској седници да је он поруџбине извршио сам, не тражећи ничијег пристанка, јер то војсци треба, и ако има какве одговорности, он је прима на себе. Ја, Стојане, нисам, Богу хвала, луд да се одупрем ономе што је за војску неодложна потреба, па најпосле то и кад бих хтео не бих могао, јер се та питања колегијално решавају; али да неко сме поумити у уставној земљи да сам једнострано цени потребе, то збиља нисам могао очекивати. Кад се потреба јави, онда јој се тражи разумно подмирење, и ја сам уверен да бисмо у своје време добили у Енглеској тај материјал на почек, овако нам је сва база финансирања за рат скроз порушена (ја сам издржао последња три месеца и нешто од четвртог без ичије помоћи, јер је страна помоћ текла до краја маја). Ми смо у опасности да не будемо у стању наставити рат, јер се и Француска веома устеже и љути, пошто ЈЕ у поруџбинама наше војно министарство апсолутно игнорише. Не треба ни да напомињем да ово најјасније: показује да је сва наша бедна уставност само глуки вода! Никола сад чека извештај из' Лондона.

Ово ти све јављам сшрого поверљиво.

Поздрав теби, куми и нека ти деца буду сретна

У ИУ Твој искрени

Д-р Пачу.

Писмо је без датума. Г. Протић га је примио 10. септембра 1915. Дакле рачуни да га је Пачу могао написати 8. или 9. септембра. Протић је одмах затим отишао у Врњце код Лазе и чуо подробно целу ствар. Пре тога је писано Пашићево писмо, како се из њега види, после другог писма од Пачуа, и из њега се предмет још боље разабира. Ево тога писма: