Društvo Svetog Save. 1

тове отаџбине и богатству његових, народских врлина 7

Народ, чије су јунаштво силни запамтили, чије су врлине и од непријатеља признаване ; који је хиљаду пута доказао, да се уме борити за слободу и своју земљу; који је вазда у победама умео бити хуман, а у патњама велики, и код ког је племенска љубав и жудња за јединством већа него што се и код ког другог народа наћи може, тај народ, данас, политички стоји горе него и једно друго европско племе.

Његово се коло расуло. Удови његовог лепог, мушког тела искидани су. Осем Србије и Црне горе, он већим делом својим робује туђинцу: Турцима, Немцима, Маџарима, Бугарима, па и једном делићу свог рођеног племена, које се, у туђој служби, упиње да натури целом роду своје незнатно име и своју веру. Његова народна мисао није никад била даље од свог остварења него Данас. Његово уједињење није никад имало очајНијих изгледа него што их данас има. Политичари у две независне српске државе, изгледа — _ тешко је то изустити али није на ино — да су и сами почели губити веру, да ће једна или друг! држава бити способна да, у скором времену, изврши у Орпству улогу Пијемонта, т. је, да ће једна или друга моћи да својом унутарњом моралном и материјалном снагом привуче израздваЈане делове српске у једну целину. И зато се, ваљда, у једној и другој, од неког времена, напустила брига о Србима ван граница, и бацило се у тражење протектора с поља иу очекивање, да ће они из симпатија племенских, — где ових