Dubrovačka trilogija

94 ИВО ВОЈНОВИЋ,

ЛУЈО

мукло, очајно, лицем у лице

Тад ћеш пак бит моја!

ПАВЛЕ

планувши, све потихо, скоро весело

Ох ! Тад хоћу ! САБО

Ори и Мади, одлазећи

Весела ти је Павле!

МАДЕ усукана А зашто не би ОРЕ узме га за руку

Сенатуре!... Зову нас — на велико вијеће. (Иду смјешећи се на лијеву.)

ПАВЛЕ у исти час видјела Луја крај врата у средини, гдје одлази. Страх и очај је свладају и она завапи Лујо !... ЛУЈО

обрнуо се баш до прага, па затрчао се до ње и зграбио ју је страствено

Идеш ли са мном2'!...

ПАВЛЕ

ухитила му главу обадвјема рукама, па се у њ загледала, као да би га хтјела испити

Не! — Само да те још једанпут видим прије смрти... ЛУЈО Павле ! ПАВЛЕ

тура га од себе